Prosto je neverovatno da se u stručnoj javnosti niko nije oglasio povodom jedne strašne uvrede na račun arhitekata koju je učinila Inženjerska komora Srbije, a koja već dugo preživljava gotovo neprimećeno. Tome je kumovala možda i činjenica da je ta „uvreda” objavljena na sajtu Komore bez velike pompe, ali i činjenica da većina arhitekata ne obilazi pomenuti sajt redovno, niti ga detaljno proučava.

Bilo kako bilo, pre izvesnog vremena se na i-mestu Komore pojavilo objašnjenje o tome kakva prava imaju imaoci raznih vrsta licenci. To ne bi bilo ništa strašno ni čudno, da se naprasno, bez ikakvog povoda, Komora nije usudila da građevinskim inženjerima (licence 310 i 311) da pravo da projektuju, citiram: „arhitektonsko-građevinske projekte spratnosti P+1 do 500 m², u ambijentalnim celinama koje ne uživaju nikakav nivo ambijentalne zaštite”.

U prvo vreme se mislilo da je time data mogućnost građevincima da izrađuju projekte legalizacije, pogotovo jer je Komora upotrebila zakonski nepoznat izraz „arhitektonsko-građevinski projekat”, dok je kod imaoca lincence 300 (arhitektonski fakultet) upotrebila izraz „arhitektonski projekat”.

No da je vrag odneo šalu bilo je jasno već nakon nekoliko meseci (odnosno, pre nekoliko dana), kada je postavljen novi izgled komorinog sajta, a uz novi izgled i nova objašnjenja prava imaoca licenci. Jasno je napisano da imaoci licenci 310 i 311 (koje se izdaju građevinskim inženjerima) imaju pravo da: „izrađuju ARHITEKTONSKE projekte jednostavnih individualnih objekata do 300m², spratnosti do P+1+PK, na lokacijama koje ne uživaju nikakav stepen ambijentalne zaštite.”

Da ne grešim dušu, pri tom je Komora dala pravo inženjerima arhitekture da izrađuju projekte i proračune jednostavnih konstrukcija (do raspona od 6m, površine do 500 m² i spratnosti P+1+Pk – dakle, tante za bupe).

Ovaj, naoko sitan, ustupak građevincima, nosi sa sobom mnoga pitanja na koja Komora (niti bilo ko drugi častan ili pametan) može dati pravi odgovor:

1. Odakle Komori pravo da dozvoljava nekome da se bavi onime za šta nije školovan, pa samim tim ni stručan? Šta bi bilo kad bi, na primer, neka lekarska komora dala pravo zubarima da se bave hirurgijom?

2. Šta to znači: „nikakav nivo ambijentalne zaštite”? Zar nam nije bilo dosta gradnje na divlje i bez projekata, zbog čega smo dobili najružnija sela i gradove na kugli zemaljskoj? NIJEDAN IDEJNI projekat ne sme biti urađen bez arhitekte upravo zbog toga što samo arhitekta može da na zadovoljavajući način spoji oblik i namenu zgrade, te da istu uklopi u okruženje, makar to okruženje bilo i Kaluđerica.

3. Kako se to površinom i visinom može meriti nečije pravo da radi ono za šta nije sposoban, jer da je sposoban da se bavi arhitekturom, prošao bi prijemni na arhitektonskom fakultetu, a ne bi upisivao građevinu? Na građevinskom fakultetu ne postoje predmeti koji se bave arhitekatonskom stranom projektovanja, te je sasvim neumesno davati pravo ljudima da se bave onime što ne znaju i za šta nisu stručni ni sposobni. Sa druge strane, na arhitektonskom fakultetu se konstrukcije izučavaju vrlo detaljno, te je donekle i opravdano da inženjeri arhitekture mogu da na sebe preuzmu proračun jednostavnih (da ne kažem, knjiških primera) konstrukcija, ako im volja.

4. Da li Komora ovim činom želi da uništi male arhitektonske kuće u Srbiji (posebno u unutrašnjosti), kojima je većina posla (99%) do 300m² i do P+1+Pk?

Građevinci su izuzetno nelojalna konkurencija, pre svega jer većinom ne cene arhitektonski deo posla (ono što ne razumeš ne možeš ni da ceniš – čast izuzecima), što znači da će sigurno obarati i onako niske cene. Takođe (a primere smo već videli), najpre će građevinci zloupotrebljavati svoje licence da overe projekte još većim nestručnjacima (arhitektonskim i građevinskim tehničarima, pravnicima, ekonomistima, zubarima i kome sve ne), koji se po srpskoj unutrašnjosti izdaju za arhitekte i bave „arhitektonskim” projektovanjem. To su ranije mogli da rade zbog toga što su nosioci licenci bila preduzeća, a svrha novog Zakona je bila da se zavede red i da projekte mogu da rade samo arhitekti. No čini se da Komori do reda i Zakona nije stalo.

Komora će verovatno reći da će njen čuveni cenovnik (koji čekamo već, evo, godinu dana) sprečiti obaranje cena, ali Komora nije smislila nijedan mehanizam da se te cene i poštuju. Jedini način za to jeste taj, da se uz svaki projekat prilože račun i fotokopija uplatnice ili bankovnog izvoda kojom je naručilac platio izradu projekta, zatim fotokopija računa kojima se dokazuje poreklo softvera kojim je projekat rađen (ako je rađen uz pomoć računara – time se obezbeđuje tržištna i poslovna ravnopravnost nas koji smo dali ogroman novac za originalni softver) i fotokopija odgovarajućih dokumenata kojima se dokazuje na koji način i koliko su plaćeni projektanti koji su uradili projekat (da bi se sprečile zloupotrebe licenci, jer je jasno da će onda projektant MORATI da bude plaćen onoliko koliko je najmanje propisala Komora, a to će biti znatno više od cene koja se postiže za overu, te se nikome neće isplatiti da overu toliko plati) i ja se nadam da će Komora pod hitno doneti takav propis. Valjda je cilj Komore i države da štite one koji rade svoj posao savesno, pošteno i stručno, a ne nešto drugo – no, da ne crkne magarac do zelene trave?

Kad smo već kod cenovnika, da dam i svoje mišljenje: cene moraju biti iste u Beogradu kao i u provinciji (pišem kao Gornjomilanovčanin)! Samo tako će se održati ravnopravnost struke i zdrava tržišna utakmica. Predlozi pojedinih kolega iz unutrašnjosti da naše cene budu niže od beogradskih čista su budalaština, pre svega jer su nam troškovi isti ili čak i veći, a obim posla znatno manji – smanjenje cena bi nas u potpunosti uništilo.

Zajedno sa još par kolega koji su vlasnici arhitektonskih biroa iz G. Milanovca, tražio sam da nam Komora napismeno odgovori na navedena pitanja, a predložili smo da se građevinskim inženjerima dozvoli da projektuju glavne i izvođačke projekte za pomenute zgrade, samo pod uslovom da je idejno rešenje i idejni projekat za istu zgradu izradio arhitekta. Smatramo da je takav pristup projektovanju sasvim prihvatljiv i jednoj i drugoj strani. Odgovor još nismo dobili.

Takođe, zakonom ili pravilnikom Komore se MORA propisati da se odobrenje za izgradnju ne može izdati na osnovu projekta koji nije izradio arhitekta, niti da se dozvola može izdati bez idejnog projekta (jer se dešava da se odobrenja izdaju na osnovu glavnih projekata)! Neophodno je i da glavni projekat sadrži izjavu odgovornog projektanta idejnog projekta (dakle, ARHITEKTE) da je glavni projekat u svemu izrađen prema idejnom projektu. Takođe se mora uvesti i obavezno overavanje tehničkog prijema zgrade od strane odgovornog arhitekte, da je zgrada u svemu sagrađena prema njegovom projetku; odnosno, da su odstupanja (ako ih je bilo) urađena uz njegovu saglasnost – bez svega toga nema priče o arhitekturi!

Hteo bih samo da naglasim da je u Kodeksu Komore (član 4, stavovi 1 i 2) jasno napisano da su njeni ciljeva povećanje kvaliteta usluge i zaštita strukovnih i javnih interesa, kao i unapređnje okoline. Ne znam samo kakav će kvalitet naručioci dobiti kad im projekte rade građevinci i na koji se način ovako štite strukovni i javni interesi i okruženje. I kome da se mi sad žalimo kad Komora sama krši svoj sopstveni Statut i Kodeks? Da li je Ustavni sud Srbije jedino rešenje? Ako jeste, hajde da pređemo i taj prag.

Pozivam sve kolege da se obrate Komori i da traže svoja prava. Ukoliko se ne izborimo za sebe, neće to niko drugi učiniti!

Ranko Tomić, arhitekta, Gornji Milanovac
ranko@arhitomic.com, www.arhitomic.com, www.cad.co.yu